taj svemirac je bio ćudan....imao je glavu malu kao mrav, a tijelo mu je bilo veeeeliko kao jedan veliki ormar.na sebi je imao hlaće i crnu kmajcu na kojoj je od krvi napisano:

Widjet ćemo se opet! Muwahahahahaha i pokraj toga bio je malo potpis BJ

pokušavao sam odgonetnuti što vi to značilo.... onda sam odgonetnio da on nije mrtav....da je to njegova kopija...(a ta kopija je bila živa) onaj ko ga je ubio, mislio je da je ubio pravog, pa je skužio da je to kopija i nečijom krvlju napisao to na njegovu majcu... ošo sam na komp i otkrio da se taj vanzemaljac zove Black Jack poznati ubojica. na smrt sam se uplašio kad sam to vidio....nastavlje se!!!

hmmmm perice....o cem ti brijes....mozda da proucite kako bi rolplay trebalo pisati? lucy je bila na dobrom putu...znam ja da ste vi jos djecica,ali bi bilo lijepo da se potrudite pisati ozbiljno....pokusajte skrabati nesto kao ja! =) evo vam prijedloga kako bi to trebalo izgledati:klik 'vamo
mislim da ste sad spremni.dakle nastavljam od dijela kad me odvela policija.
Dakle odvela me policija.Znala sam da cu nadrapati.Ali ljutnja je bila jaca i bomba je jednostavno morala pogoditi onog tipa.Huh...Valjda ga nisam fulala.Ak ce me netko tuzit nece bas previse dobit.Imam samo brod u orbiti Sunca.No sad se vec vozim u policijskom autu i gledam van.Ocekivala sam da ce ljudi buljiti u nas.Ali,nista.Policajci su nesto saputali i pogledavali se.Jedan tren sebe,drugi mene.Vec su mi oci iscurile dok sam pokusala skuziti sto pricaju.Dosli smo do stanice.Vodili su me unutra,dok sam ja imala sramotne lisice na rukama.Sad sam vec bila primjecena.Ljudi su gledali.Vjerojatno nije bilo previse zena koje su uhitili.Usli smo unutra i posjeli su me za stol.Policajac je dobio poziv u vezi sa pogodenim.Pricekala sam unutra.Sjedila sam na stolici i pjevala neku staru pjesmu sa Sunca.Usao je unutra.
-Imas srece.Pogodeni je dobro.Cak nije ni u zivotnoj opasnosti.Nama ces predati to svoje oruzje,a mi te necemo uhititi.Covjek ne zeli tuzbu.Znas sto je rekao?
-Ne. kazem nonsalantno
-''Ma nema veze.Ja sam kriv.Znao sad da ce se to togoditi.Doslovno.''
-Cudaci ste vi nekakvi.
-Mama ti cudak.Cobane!
-Cujte,oslobodit cu vas.Ali idete samnom u bolnicu.
-It's a deal.
Odveo me do bolnice da vidimo kako je tip iz ducana.Iako sam se potajno nadala da sam ga skrsila.
Put do bolnice-starija sam za 100-tinjak godinica...Ocekivala sam da ce bolnica biti blize....
Policajac nesto prosapuce portiru i krenemo do lifta.
-Nadam se da si sretna zbog ovog.
-Nisam ga ja silila da trazi..
-Sta?
-Ma...nista...
-Ne,ne...Sad si pocela,sad i dovrsi.
-Trazio je jos jednu zrtvu...Kao sto je bila moja majka.Pogledaj je sad zivi Bogu iza nogu i jos ocekuje od mene da spasavam ostale....Da im se ne desi isto.
Tupo me pogleda...
-Ne znam od kud si,al ti familija nije normalna...
-E,zbog ovog se vidimo na sudu!
Kazem i s osmjehom krenem van iz lifta.
-No,evo vaseg bolesnika-odgovori sretno doktor.Nisam bila sigurna je li vec poludio od svog posla ili je jednostavno...vrckav...
-Aha..nas bolesnik...kaze policajac
Pogledam ga,spavao je...snom pravednika...Bila sam ponosna na sebe..ipak sam ga malo skrsila...Dovoljno za bolnicu...Odjednom dolazi plavokosa djevojka sa suzama u ocima...
-Isuse Boze! Jel ziv?!
-Je gospodice.Dobro mu je...Sad je pod sedativima,pa spava.
-Koja mu je ku** ovo ucinila...
-Khm..promrmljam-to bih bila ja...
Samo me pogledala i pitala:
-Tko si ti?
-Hmm...njegova druga najgora nocna mora...
-A tko je prva?-Pita me
-Moja ljutita majka...
-Kao da ce se on bojati tvoje majke...pih
-O da! Bojat ce se je...Ne znas ti ipak koliko mislis da znas...
Odlucim krenuti za policajcem,i jos jednom se ukrenem k njemu i kazem
-Media te pozdravlja.
Policajac me za rukav izvlaci van:
-Preporucam ti da uzmes odvjetnika.
-Ne bojim se ja njega...Vise ne...
Kad smo izasli van pitao me zelim li da me odveze kuci...Rekla sam mu da zivim daleko...Nece on tamo moci autom.Cudno me pogledao i platio mi kartu za tramvaj.
-Mozda ce tramvaj moci do tamo.-osmjehne mi se i zatvore se vrata.
Zazvoni mi mobitel.
-Mama,bok!Mozda...Mozda...Ja?!Nikad!Ma zna cijeli svemir da si jos...Ok ljudi ne znaju...-jedan tip me pogleda
-Sta je sta buljis?-pitam ga...-Da...Naravno,necu dobustiti da to opet nekome napravi.Vec je jedna polu pecena.Da znam da ne volis taj izraz...Al ja ga volim...Slicna...Aha..Sta kaze? Eto vidis! Pametno kaze! Upoznala bi tatu da te on nije odveo...Ma pusti sad to...E njih se vec isplati...Sta?...Hmm...Vidjet cu...Ne,ne kani me tuzit...A i koga ce zvat? Pozdravi tatu. Da...Dok taj gad ne crkne,ja se ne vracam...Bok!
To je bio kraj razgovora.Oh well,dusa ce mi ipak biti na mjestu kad znam da ga vise nece biti.Do tad...Nista...Reci cemo da je ovo moja stanica,i tu cu sici.Odrzavao se skup mladih astronoma..E to se isplatilo vidjeti...

eto ja samo postam jer znam da umireš od želje da nastaviš....

ako zelite mogu vam prenositi posteve iz rolplaya sa drugog foruma...:D...

...nije više mogla trpjeti tu rutinu i jednostavnost.željela je pustolovine,avanture...a ne daj joj je najzanimljiva stvar koja se dogodi u životu da zaboravi oprat suđe.jednostavno je morala nešto promijenit.potiho se digla iz kreveta.tek je bilo 4.00
sata.uzela je svoj najdraži ruksak,plavi s žutim zvijezdica i počela u njega trpati sve što je mislila de će joj trebati.skinula je s police predivnu kutijicu.izvadila je iz njega lančić na kojem je bio obješen sat.to ni je bio običan sat.pomoću njega se moglo putovati kroz vrijeme,ali samo jedanput na tjedan jer se dugo morao puniti energijom.
znala je da će na putu trebati nešto hrane.krenula je uzeti nešto hranjivo.na kraju je iz friždera uzela punu kutiju moonovih kolačića punjenih čokoladnom kremom i bublle neko vrstu izvanzemaljske coca-cole.zatim je spremila svoje najdraže traperice,bijelu majicu ,crne starke i još mnogo toga.na kraju ju ruksak izgledao kao divovski bumbar polako,na prstima prošla je kroz svaki zid i svakom dala oproštajnu pusu.znala je da će joj nedostajti ali to je morala napravit.nabrzinu je našvrljala poruku.i polako izašla van.

hell yea! okej,nikog ne zanima moja spisalacka sposobnost...dakle...vi ste zapostravili ovaj rp,pa se sveeeee skefalo! xD

da ne spominjem moju ogromnu gresku u postu!....

Arlin97 je napisao/la:

-No,evo vaseg bolesnika-odgovori sretno doktor.

-.-'...no okej...i dah...ne sijecam se svog cilja...xD...izgleda da cemo morati ponovo poceti..jednog dana,sata...do tad za sve one koje doista zanima roleplay, klik vamo i pridruzi se!

bas sam procitao taj roleplay donekle i svida mi se... evo da ja zapocnem...
OPIS:
Ime: Kavar Nightsand
Galaksija: Spiralna galaksija Andromeda (M31)
Satelit: Pegasus Dwarf (Andromeda VI)
Rasa: Andromedac
Oci: Tamno Smede
Kosa: Smedkasta kratka
Godine: 17 (Ljdskih 170 (ali je teenager prema ljusdkim standardima))
Moc: Moze citati misli, moze saznati skoro svaku stvar u sekundi, telepacija, teleportiranje.
Detaljniji opis: Povucen, misteriozan, spreman za postolovine, voli raditi sam, nema puno prijatelja, ne voli cesto koristiti svoju moc da sve sazna, nakon jedne pustolovine hoda sa stapom i sepa jer je ozljeden u nogu
Posao: Radi u Pegasus Exploration-u (PE), istraziva manje i u tehnologiji zaostale planete.

kasnije cu pocet sa pricom sada moram ici...

koji dio
klik vamo vam nije bio jasan?!

prijavite se na moj uber popularno legen-cekajte-daran roleplay Outer Space...oh da a i Time is not on our side treba jos spisatelja...hvala!
do tada...spamam ovdje pa cu vam ga ukratko opisati...

Jenny dolazi s Marsa na Zemlju.Godina je 1774 i nalazi se kod nekakve sume.Uskoro srece djevojku sa Saturna po imenu Cheyenne.Jenny nakon kratkog razgovora odlazu dublje u sumu i njezin joj predosjecaj kaze kako Mars vise ne postoji-njegova se jezgra ugasila.Sada je jedina od svog naroda (neeeeeeee...to nije inspiracija by Russel T Davis xD) i sve sto ima je ta djevojka.
Jenny,Cheyenne i Tina krecu u pustolovinu svojih zivota! Kada Tina padne i dozivi potres mozga,a Jenny krene u sumu po nesto hrane susrece staru ljubav-Ypresa.Njih su dvoje imali burnu proslost i on je bio poslan u Dimenziju Straha zbog krsenja Kodeksa.Oni zajedno pozivaju djevojke u njegov brod i krecu u 2010.Tamo dodju u neki tihi gradic i susrecu Cheyenneinog brata Alana u kojeg je zaljubljena Tina.Prespavaju u nekom parku,a sa prvim zrakama Sunca pojavljuje se Jennyn i Ypresov najveci neprijatelj-Glavni! (je**mu...kad Gospodar ima autorska prava...xD)
I tako on nju ukrade i umalo se ozene...Ali ga Ypres ukoka...
Trenutacno su svi skupa u Sibeniku i gledaju u more...Pridruzite se i budite dio ove zabavne SF/ ljubavne price!